Петар II Петровић Његош (13. новембар 1813 — 31. октобар 1851) био је један од највећих српских песника.Био је владика, као и владар Црне Горе
Његошево најславније дјело „Горски вијенац“ у Бечу је оцијењено као „манускрипт генијалног творца“. Друга његова важна дјела су „Луча микрокозма“, „Огледало српско“ и „Лажни цар Шћепан Мали
Према предањима његушки Петровићи воде поријекло из Босне, из околине Травника (или Зенице). Покренути су из ових крајева 1463. године падом Босне под Турке. Једно вријеме су се задржали на невесињској висоравни, а ускоро су се и одатле повукли према Црној Гори. Та предања демантују которски нотарски списи на основу којих се сазнаје да је предак Петровића, Херак Хераковић, 1441. године био настањен у Дробњаку. Још 1399. године у Дробњаку се спомиње и Хераков дјед, Ђурађ Богутовић. Предање да су из Босне, сами о себи су знали Петровићи. Само име племена или краја не подразумева да су и каснији припадници одређеног племена или краја одувек живели на тој територији, поготово што се зна да су многи од тих крајева, пре турског освајања, у средњем веку били само повремено насељени катуни. Два су велика таласа насељавања у Црну Гору након турских освајања, из Босне и са севера данашње Македоније.
Владика Петар II Петровић Његош родио се на Његушима. На крштењу је добио име Радивоје под којим је у народу био познат. По завладичењу он се потписивао само својим калуђерским именом Петар и презименом Петровић: владика Петар Петровић. У народу није био познат као владика Петар него управо као владика Раде. Не зна се тачно због чега је добио надимак Његош, а не Његуш, као што би требало према имену најужег завичаја. Претпоставља се да је то преузео од стрица владике Петра, који је понекад уз своје презиме додавао Његош, а не Његуш.
